Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 118. deo

Akaš je podviknuo: “Shvatio sam da ona nije kriva, ali šta sam mogao da radim, majka me je od malih nogu trovala tom osvetom?! Ja nisam imao svoj život, nisam mogao da živim kao i svi moji vršnjaci, morao sam da se čuvam i da ne gledam druge devojke, jer sam obećao majci da ću Miti oženiti i tako se osvetiti.”
Sankrat: “Akaše, lažeš… Nisi morao! Zašto na mene majka nije vršila pritisak? Zbog vas i vaše osvete ja sam postao skitnica i pijanac! I Miti sam upozoravao da beži i da u palati nije bezbedna, a ona se tada mene plašila. Znao sam da je tata bio kriv, a ne Mitina mama koja je štitila dečaka, a i muža. Sada znaš celu istinu.”
Miti: “Kako si ti znao celu istinu kada si bio Sankrate jako mali? Imao si samo dve godine…”
Sankrat: “Znaš Miti kolika je palata u kojoj smo živeli. Akaš, Nirbhaj i ja smo je kao klinci istraživali i u jednoj sobi u škrinji našli smo puno raznih starih novina u kojima je pisano o tom slučaju, tu je bila i slika tvoje majke. Kada smo bili pubertetlije sva trojica smo odlazili u tu skroz udaljenu sobu, dok su Akaš i Nirbhaj krišom prelistavali porno žurnale i smejali se. Mene to tada nije interesovalo, ja sam tada čitao te novine.”
Miti se nasmejala, pogledala je u Akaša i rekla: “Šta, šta ste čitali??”
Akaš se nasmejao, pokrio rukama lice, a onda pogledao brata i rekao: “Ti nisi normalan! Zar moraš sve da pričaš, šta smo radili kao tinejdžeri? Ja mislim da su te novine razgledali svi muškarci naših godina, to nije ništa novo!”