Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 119. deo

Aman: “Nisam hteo da te uznemiravam. Spašena si u poslednjem trenutku, ali si se onesvestila. Hteo sam da budem pored tebe, ali me je Kana poslao kući da se odmorim i da se ti odmoriš i povratiš, rekavši da imam vremena da te posetim jer si i onako razvedena, ali mi je posle javio da si se vratila mužu. Saznao sam da su te spasili jer je tvoja jetrva živa, ali zašto to tebi nisu rekli?”
Akaš: “Odgovoricu ti, vidim koliko si uporan. Evo je, ovde je prisutna moja snaja Ambika, neka kaže da nije tako. Ona je tražila da se razvedem, rekavši da će se zauzvrat ona pojaviti u sudu da bi Miti bila spašena. Ispao sam budala što sam joj poverovao, imala je svoje ljude u policijskoj stanici i sve je radila planski, zato nikom nisam smeo da kažem da je ona živa. Vidim koliko si se borio za Miti, ali ja hoću da mi odgovoriš na jedno pitanje. Ti si bio zaljubljen u Muktu, je li? Dobro sam sve slušao. Kako onda da ti je Miti bila devojka?”
Aman: “Odgovoricu ti, ali hteo bih da mi Miti odgovori na još jedno pitanje. Znam da ni jednoj osobi nije svejedno da joj stave konopac oko vrata, da stoji mirno i da tako smirena čeka smrtnu kaznu, a plus zna da je nevina.”
Miti: “Znaš Amane, ja tada nisam ni osetila taj konopac oko vrata, kao da je između mog vrata i konopca bila ruka moje majke i čekala sam da se to završi i da me za sva vremena povede sa sobom. Veruj mi, nisam se uopšte plašila, bila sam potpuno smirena i spokojna”. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.imgrum.net (@UTTARAN_X)