Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 133. deo

Miti: “Zar moraš da me podsećaš na ta vremena? Za nedelju dana biće mi bolje, znam da ću se namučiti…”
A onda je zaplakala: “Žao mi je što neću moći da idem u nedelju na proslavu kod Amre i Amana, da vidim moje stare drugove i da upoznam njihove žene…”
Akaš: “Pa šta Miti, zar se zato nerviraš? Biće vremena, videćeš ih nekom drugom prilikom.”
Miti je tu noć jako loše spavala. I u toku noći je pila lek protiv bolova. Akaš je sutradan doneo led i Ambika i tetka su joj naizmenično pomagale da drži obloge od leda. Koristila je i štaku do kupatila, jer je na Akaša vršila pritisak da ide na posao. On je poslušao, ali je ipak kući dolazio ranije. Posle nedelju dana Miti je pokušala da ode do kupatila bez štake i videla je da može, više nije imala bolove.
Za ovih nedelju dana dok je Miti bila vezana za postelju u posetu joj je bila Amo sa Nani, a i Mukta par puta, koja joj je rekla da joj je mnogo žao što se povredila i da je ona postala neviđeni baksuz, jer se samo njoj dešavaju nesreće. Miti se tad nasmejala: “Da Mukta, imaš pravo. Šta me sve nije u životu snašlo… prvo kolica, sada štaka, ali i to je deo života, bolje što se to meni desilo nego nekom detetu.”
Miti je hvalila Amru da je jako fina i da je zavolela, i da Aman treba biti srećan što je dobio tako finu i dobru ženu. A ćerkica im je slatka.
Mukta: “Da, Amra je fina i baš mi je drago što smo obnovili staro prijateljstvo sa Amanom.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: India Forums