Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 142. deo

Spasila mi je život, a narušila svoj. Uspeo sam da je vratim u geto, doveo sam lekara i spasio sam je. Hteo sam tada da joj sve priznam, ali nisam imao snage i sve sam joj napisao, ali ona to pismo nije pročitala. Sutradan je sve saznala od Muktinog oca i majke. Muktin otac me je prebio, a nju su mi odveli. Brat od ujaka me je odveo kući gde gde sam ja isekao vene i iz sanduka izvadio tatinu urnu. Rekao sam mami da, ako ne prekine sa osvetom, dobiće još jednu urnu i to moju. Majka se odrekla osvete i tako su izvršeni istog dana poslednji rituali mama Iće i moga tate. Zbog sestrine trudnoće, sestra se inače vratila kući, ujak me šalje za Mumbaj da vratim svoju ženu nazad, jer bi tako i on vratio svoju trudnu ćerku nazad kod muža Kane. Miti je bila povređena i nije htela da mi se vrati. Bio sam i sluga u njihovoj kući, boreći se da povratim svoju ženu koja je želela samo razvod zbog moje prevare. Tada sam upoznao mladića čiji sam identitet uzeo, kada sam je osvajao i sve sam o njemu znao, a on mi je sada dobar prijatelj. Potpisao sam razvod i nju su za njega udali, iako sam ja znao da ona mene voli, kao i ja nju. Bako, dan pre njenog mehendija smo se Višnu i ja potukli sa nekim mladićima u restoranu, a sutradan su Miti oteli. Otišao sam da je spasim, ali ona je spasila mene. Njih je bilo puno i mene su tukli, a ona je na podu ugledala pištolj i uperila ga u ministovog sina, da bi mene pustili. Tada sam u njoj ugledao njenu majku koja mi je u hramu priznala da je ubila tog čoveka (moga oca) da bi spasila svog muža i zato je bila u zatvoru. (NASTAVAK NA SLED.STR.)