Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 142. deo

Tada bi i moja Miti isto pucala i bila ubica spašavajući mene. Ali bako, nećete verovati, taj ministrov sin je sada postao ministar, zamenio je oca i postao jako veliki prijatelj moje žene. Čak je Miti i velika prijateljica njegovoj ženi. Bako, kada sam posle potpisanih papira za razvod krenuo kući i ušao u autobus, Miti me je zaustavila i priznala da me još uvek voli. Rekla je da ide kući svima da kaže, da uzme stvari i da mi se vraća. Ostao sam da je čekam na stanici, a nju su udali za Višnua. Tada više nisam imao snage da napustim grad, šetao sam njenom ulicom u nadi da ću je videti. Iznenadio sam se kada me je pozvao advokat Muktinog oca Ratorea rekavši da želi odmah sa mnom da se vidi. Bio sam iznenađen, a na sastanku sa njim advokat mi je rekao da on zastupa interese gospodina Ratora, ali da ga je angažovala i porodica Bundela da za njih završi nešto. Baba (Gunvanti) i deda su vilu Bundela prepisali svojim unucima, jer oni napuštaju grad i vraćaju se u svoje selo da žive. Advokat mi je rekao da ga je Ratore angažovao da mi sredi da od Mitinog brata otkupim tu polovinu vile Bundela i da se tu preselim da živim, jer će se tu doseliti i moja bivša žena. Bio sam u šoku i rekao da ja nemam para da to otkupim. Advokat mi je rekao da je on sve sredio jer mu je Ratore dao blanko ček, a moje je samo da potpišem papire.