Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 144. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 144. deo
Baka Vivi je nemo slušala, a Akaš je nastavio svoju životnu ispovest: “Zbog velike želje da što pre dobijemo naše dete, ja sam radio tešku puđu. Na prvoj puđi sam pao, ali sam nastavio i završio je. Na početku druge puđe se odjednom pojavio jak vetar koji me je oborio. To je bilo upozorenje, od samog boga, za životnu oluju koju mi nismo razumeli. Miti mi je to veče priznala da je i ta puđa bila uzaludna jer ona ne može postati majka. Nisam joj poverovao, jer sam mislio da tako priča zato što je izgubila bebu. Sutradan me je odvela u sirotište da usvojimo bebu i ja sam se naljutio jer sam silno želeo svoje dete i otišao sam jako ljut iz sirotišta. Sutradan me je napustila…”
Akaš je nastavio da priča šta se sve dalje dešavalo i za eksploziju voza u kome je ona bila. I da se jedino ona vodila kao nestala osoba. Tragalo se za njom, a on i njegov brat su svuda lepili letke o njenom nestanku, sa njenom slikom i telefonom, ako je neko vidi da im javi.
Akaš: “Tada sam prolazio kroz sam pakao života… i nije mi bilo do života, ali osećao sam da je živa, ali gde je kada ni milicija nije mogla da je nađe…. Tragajući, video sam je na jednom skupu koji se održavao u Indiji, a to je bio skup prijateljstva između Pakistana i Indije. Tada sam saznao da je ona na Pakistanskoj strani i da je u Pakistanu. Otišao sam ilegalno u Pakistan i istog dana je našao. Saznao sam da je upala u reku sa mosta i da je voda odnela u Pakistan. Zamislite bako, nju je iz vode spasio mladić čiji je stariji brat bio terorista i bavio se podmetanjem bombi…”

Picture source: www.imgrum.net (@uttaran_x)