Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 144. deo

Akaš je sve ispričao baki šta su preživeli, da su na kraju on i Miti bili taoci tom teroristi, da je Miti bila bombaš samoubica u njihovoj ambasadi i da su se spasili u poslednjoj sekundi kada je on isekao kajševe nožem i bacio pojas, a bomba je eksplodirala u vazduhu.
Akaš: “Bako, meni uopšte nije više bilo važno da li ćemo mi imati naše dete. Bilo mi je bitno da je ona samo uz mene. Više puta sam hteo da joj predložim da je odvedem kod nekog drugog, boljeg lekara da je pregleda i da je leče, medicina je toliko uznapredovala, pa čak ako treba i u inostranstvo da je vodim. Ali sam se plašio, šta ako pokušamo sve, a ne bude dobrih rezultata? Da je još više time ne namučim i ne rastužim, zato sam ćutao. Čak sam imao i silnu želju da joj predložim da usvojimo neku bebu, ali posle svega ni to nisam smeo da joj predložim. Čekao sam da ona napravi prvi korak. A onda se pojavila jedna devojčica koju je zavolela i za nju se grčevito borila, čak nam je i rekla da joj je i majka umrla. Moja majka je bila protiv te devojčice, a šok smo svi doživeli kada nam je mala priznala da je ćerka prostitutke. Shvatio sam da ta devojčica nema nikoga, a da je moja Miti puno zavolela i ja sam je usvojio. U mojoj majci je bio tada još veći bes i tu malu je vratila u javnu kuću, da bi Mukti ti ljudi vratili sina koga su oteli. Vlasnica tog bordela se bavila prodajom devojčica. Prodavala ih je nekom šeiku. Miti se tada posvađala sa mojom majkom, pitajući je da li bi malu predala toj Ratni, vlasnici bordela, da je u pitanju ćerka njenog sina, to jest moja ćerka.

Picture source: Smeaker.com