Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 147. deo

Moja Miti mi je puno toga praštala i ne mogu da verujem da ta jedna noć mog neverstva može da uništi svu tu ljubav koju je gajila prema meni. Prosto joj nisam verovao da me ne voli i da je sa mnom samo zbog dece. Zahvaljujem se bogu što mi je rodila 4 bebe, jer sam se uverio da me ne laže. U gradu smo sreli njenog bivšeg dečka sa ženom i ćerkom i ja sam ih pozvao da dođu kod nas i da se družimo. Želeo sam u sve to da se lično uverim. Sada se gorko zbog toga kajem. On je bez okolišanja uporno tražio da mu ona odgovori na mnoga pitanja. U stvari, pitao je sve ono što ja nisam smeo da je pitam. Zašto je priznala zločin, kako se osećala sa omčom oko vrata i mnoga druga pitanja. A čak je ispred mene tražio i odgovor na pitanje zašto se udala za mene, za sina čijeg je oca njena majka ubila i kako me se nije plašila. Jer zna koliko je teško podnela saznanje da je ćerka majke ubice. Čak je javno, pred svima nama pričao koliko je brinuo tada o njoj, plašeći se za njeno psihičko stanje, da ne učini nešto sebi. I njegova žena je to sve slušala.(NASTAVAK NA SLED.STR.)