Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 158. deo

Miti: “Ona vila u Assamu jeste lepa i velika, ali je dosta zapuštena. I ti želiš da nas vodiš tamo?”
Akaš: “I na to sam mislio. Kuća se upravo renovira i kreči. Odveo sam molere da je srede, a baka će promeniti draperije i zavese po njenom ukusu. Primetio sam da ti i baka imate sličan ukus, ako ne i isti – obe volite pink boju. Ako ti se slučajno ne bude dopao nameštaj i njega ćemo promeniti, po tvom ukusu, kako ti želiš.”
Miti je bila iznenađena, sela je na krevet i počela da plače.
Kroz plač mu kaže: “Vidim da si na sve mislio… Ne znam zašto ne voliš kada sam ja srećna… Sigurna sam da bi se krug naših prijatelja ovde u gradu proširio. Preko Amana bi ponovo uspostavila stara prijateljstva sa drugaricama i drugovima sa fakulteta… Oni su svi već oformili svoje porodice i mi bi zajedno išli na izlete, odlazili kod njih na razna slavlja, na rođendane, a oni bi isto tako dolazili i kod nas. Čak bi i našoj deci mogli da slavimo rođendan u nekoj igraonici, sa puno balona i sa dosta dece, oni bi bili presrećni. Zamišljam to kao onu proslavu na koju smo vodili Rani. A šta bi im pružili u Assamu…?”