Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 159. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 159. deo
Akaš se okrenuo skroz prema Miti, zagrlio je oko stuka i kaže: “Miti, da li možeš da shvatiš koliko smo oboje oboleli? Život nas nije štedeo, nije mazio, jako smo loše prošli u životu. Život nam je bio jako bolan i jako stresan. Hodali smo po samom paklu. Mi smo mladi, a oboje smo oboleli i oboje smo pod terapijom. Ovaj život, u ovom gradu, više nije za nas, mnogo je stresan. Nama sada treba nešto poput Assama, gde bi živeli dosta mirnijim životom, da se sačuvamo za našu decu, da ih izvedemo na pravi put, da nas prerano ne izgube. Molim te, hajde da se sačuvamo zbog njih! Vidim da ti je teško da se odvojiš od svojih prijatelja. Ali možeš se sa njima čuti i preko telefona, oni mogu doći kod nas na odmor, da nam budu gosti. Mogu da ostanu koliko god žele! I mi bi dolazili u Mumbaj, viđali bi se. Moje srce Miti popušta, ja ovde dugo neću izdržati.”
Miti: “Dobro, Akaše. Pristajem. Ne želim da ti se nešto desi zbog mene, grizla bi me savest. Ali mi obećaj, ako ne budem mogla da se uklopim tamo, da ćemo se vratiti!”