Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 162. deo

On sebe krivi za sve loše što nam se dešavalo u prošlosti, a i za tvoju mama Iću, jer bi se ona sigurno udala za Akaševog oca, sa kojim je imala ugovoren brak, a mi nismo znali. Pošto se jako loše oseća, Kana je preuzeo njegove poslove dok on ne izađe iz te krize. I mi svi moramo da mu pomognemo.”
Miti je bilo žao deda Đogija i rekla da će se svaki dan moliti za njega. Popričale su još malo i prekinule razgovor.

U službenim kolima Akaš i Sankrat su malo popričali. Sankrat mu se žalio da je u velikoj panici i strahu i da celu noć nije spavao. Akaš ga je ubeđivao da on ima potpuno poverenje u njega. Tu je uz njega i Višnu, zajedno će voditi firmu, a i on će im uvek pomoći, ako bude bilo potrebe.
Čim su Akaš i Sankrat stigli u firmu, Akaš je odmah pozvao Višnua da dođe u njegovu kancelariju, kaže, ima nešto važno da mu saopšti. Višnu i Sankrat su seli, a Akaš je stajao, dok mu je blagi osmeh bio na licu. Višnu je bio u šoku kada je saznao da Akaš napušta firmu i da svu odgovornost i vođenje firme ostavlja njemu i Sankratu i odmah je rekao: “Akaše, ne znam da li ćemo Sankrat i ja biti u stanju i umeti da vodimo firmu isto kao što si je vodio ti… Jesi li siguran da sledeće nedelje idete za Assam? Ne mogu da verujem da je Miti pristala da se preseli tamo i da ostavi baku, Kanu i prijatelje.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)