Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 210. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 210. deo
U toku popodneva gospođa Santo je nekoliko puta dolazila da vidi Miti. Nudila je hranu Akašu, koju je on odbio, a onda mu je rekla da deca navaljuju da ih uvede unutra da vide svoju majku. Akaš je i to odbio rekavši da deca ne treba da vide majku u takvom stanju. Međutim, posle dužeg vremena, gospođa Santo je ponovo ušla i rekla da su deca ispred sobe i da uporno kroz plač traže da vide majku. I Akaš ih je čuo da plaču. Izašao je iz sobe da ih smiri. Čucnuo je pored njih i zamolio ih je da ne plaču: “Tata neće da vas laže, mama nije dobro, a ako vas čuje koliko plačete može joj biti još gore… Hajde, pustiće vas tata na kratko da je vidite. Pomoćiću vam da se popnete polako na krevet, da je poljubite, da je pomazite i tiho da je zamolite da ozdravi… i kažite joj da je puno volite. A onda da izađete, ja ću ostati pored nje i čuvaću je. Deca su pristala i obećala da neće da naglas plaču. Akaš ih je uveo i svaku devojčicu je podigao ponaosob da poljubi mamu. Svaka je molila da brzo ozdravi zbog njih jer je puno vole. I Amanu je isto pomogao da se popne na krevet da poljubi mamu, on je to i uradio, a zatim je zaplakao: “Ustani mama, ne mogu da te gledam takvu… Volim te mama, puno te volim…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)