Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 210. deo

Akaš ga je jedva odvojio od Miti i decu izveo iz sobe: “Eto, videli ste mamu… Sada idite da večerate i pre spavanja pomolite se u sobi da mama što pre ozdravi.”
Gospođa Santo je odvela dole decu, a zatim je u sobu ušla baka da vidi kako je Miti.
Bak: “Akaše, pustio si decu da je vide…?”
Akaš: “Da, bako… Ako Miti umre bar me neće gristi savest… Deca su je videla i poljubila, a Miti se nije ni pomerila… ali možda ih je čula… možda će se zbog njih izboriti da preživi jer ljubav majke je sigurno jača od svih ljubavi…”
Baka: “Možda si u pravu… Daj bože da progura tu krizu…”
Baka se dogovorila sa Akašem da ona ode malo da odspava, da bi u toku noći ona dežurala pored Miti, a da on onda odspava malo.
Kasno uveče, Akaš je nazvao ujaka, ali je i njegov mobilni bio nedostupan. Zato je zvao na fiksni telefon i javila mu se ujna. Akaš joj se izvinio što zove tako kasno ali mu treba pod hitno ujak. Ujna mu odgovara da je on na putu, treba uskoro da stigne i čim dođe on će mu se javiti. Akaš je bio pod stresom jer ništa mu nije išlo od ruke. Više puta je zvao Amana, ali je on i dalje bio nedostupan, a sada ni ujaka ne može dobiti. Negde posle ponoći nazvao ga je ujak i pitao šta je to toliko hitno. (NASTAVAK NA SLED.STR.)