Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 214. deo

Akaš: “Da, to sam bio ja.”
Miti: “Eto vidiš, sve sam ti priznala, ništa te nisam slagala. A sada hajde, idemo da pozoveš advokata.”
Akaš je uhvatio za ruku: “Moraš da shvatiš da ti nigde nećeš da ideš bez mene. Tamo gde si ti biću i ja! Svoje se polovine kreveta nikada neću odreći.”
Miti: “Zar me ne mrziš Akaše? Možeš li da pređeš preko ove moje krize?”
Akaš: “Mogu, Miti… A u stvari ja sam kriv zbog tvoje krize… Stanje u kom si bila otvorilo mi je oči, sve sam shvatio. Za to tvoje stanje ja sam kriv. To je moja kazna od boga Šive. Miti, sve ću ti priznati i molim te da mi oprostiš. Ako tebi ovde ne odgovara da živiš idemo gde god ti želiš! Eto, možemo otići i u Šri Lanku, tamo je povoljna klima.”
Miti: “Šta, hoćeš na ostrvo da idemo? Ma šta ćemo tamo, to je turističko ostrvo, puno je hotela.”
Akaš: “Jeste Miti, tačno je da je puno hotela, i firma Bundela tamo ima izgrađen hotel. Inženjeri su mi pričali sve najlepše o tom ostrvu, a i deca bi tamo mogla da vide razne kulture, dolaze ljudi iz celog sveta. A ako ne želiš da idemo tamo ići ćemo gde god ti hoćeš! I na kraj sveta! Jedino znači Mumbaj otpada i tamo se ne vraćamo, zbog uspomena. U Mumbaj ćemo ići samo u goste na par dana. (NASTAVAK NA SLED.STR.)