Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 214. deo

“Tata, tata!” – čuli su Amana da zove Akaša.
Akaš i Miti su se okrenuli i ugledali decu kako trce uz brdo i već su stigli do bašte koja je zahvatala i deo uzbrdice koja je vodila do samog vrha.
Akaš je podviknuo: “Pazite deco na baba Vivino cveće, šta to radite? Pogaziste cveće u bakinoj bašti!”
Deca su se smejala, nisu pazila na cveće, gazila su ga.
Čim su deca stigla gore, Akaš ih je izgrdio i pitao: “Zar ne vidite da ste pogazili babino cveće? Znate da će se ljutiti kada bude videla da ste gazili po cveću i na šta joj liči bašta!”
Aman: “Tata, nismo hteli da gazimo po cveću, ali smo videli kako si vrteo mamu i mi želimo da i nas tako vrtiš!”
Akaš: “Šta? Da vas vrtim?”
Blizanci su povikali: “Da! Isto kao i mamu!”
Aman: “Hajde tata mene prvog da vrtiš! Želim da mi lete noge u vis, kao mami!”
Akaš se nasmejao: “Dobro!”
Zatim se obratio bliznakinjama i rekao da se malo odmaknu. Miti se sa bliznakinjama udaljila, a Akaš je podigao Amana i vrteo ga u krug i oboje su se smejali, a smejale su se i bliznakinje i Miti. Čim je spustio Amana dotrčala je jedna bliznakinja da i nju vrti. (NASTAVAK NA SLED.STR.)