Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 259. deo

Nije mu i dalje bilo jasno zašto je morao da izađe, on bi imao puno toga da pita svoga oca.
Miti: “Akaše, B.M. je videla muškog i ženskog duha. Bili su namršteni i jako ljuti, a iza njih je videla gomilu duhova koji su mirno stajali. Akaše, ti duhovi su osobe koje si ti ubio jer je ona videla krv na tvojim rukama! Ona nam je objasnila zašto ubice ne sme da primi.”
A zatim mu je rekla kakve probleme ima ta žena sa tim duhovima.
“Rekla mi je da moraš da se moliš za njihove duše i da im tražiš oproštaj. Akaše, to su bile nevine osobe kojima si ti oduzeo život. Ko su te osobe?” – pitala je Miti.
Akaš odgovara da se još u školi dosta tukao i da je prebio jednog mladića koji je posle nekoliko dana preminuo, možda je taj muški duh njegov.”
Dodaje: “Ali nikada nisam digao ruku na neku žensku osobu, ne znam odakle taj ženski duh…”
Miti: “Lažeš, pokušao si i mene da ubiješ kada si me gađao nožem, možda si zaboravio, probaj da se setiš.”
Išli su polako i ćutali. Akaš je bio zamišljen. Miti ga je u pauzama nekoliko puta pitala da li se setio ko bi to mogao biti. Njegov odgovor je opet bio da se ne seća i da ne zna. Usput ju je zamolio da ne priča Sumitri zašto ga B.M. nije primila. Miti mu obećava da neće jer postoje stvari koje se ne pričaju i koje ostaju samo u porodici. Sigurna je da ni baka to neće spominjati. Ispred kola su ih čekali baka i Sumitra. Ušli su u kola i odmah su krenuli kući. (NASTAVAK NA SLED.STR.)
Picture source: www.voot.com

KLIKNI DA POSTAVIS KOMENTAR