Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 36. deo

Bol zbog gubitka oca, još dok sam bio mali, slabo ga se i sećam, nije ništa naspram ove boli što je sad osećam… Ja sam čovek koji ne živi, ja sam živi mrtvac. I ovo saznanje da peva o nekom drugom me ubija. Mene nema ni u jednoj njenoj pesmi, kako to da preživim? Kroz šta smo sve prošli, a ona sad misli na drugoga… Znaš majko šta mi je rekla? Da je nikada nisam slušao i nisam prihvatio njeno mišljenje. A sve sam radio šta je ona htela i opet me je napustila. Ne znam gde sam pravio greške… Nisam hteo da Nandini ostane, ona ju je zadržala. Da me ne bi opet napustila ja sam se složio jer me ta žena nije interesovala. Kad smo se svađali zbog Ambike nisam joj ništa verovao jer sam video koliko je Sankrant zaljubljen u Ambiku i bio sam siguran da između njih postoji ljubav. Kad je izgubila bebu izbegavao sam je jer sam bio strašno ljut i besan. Obećala mi je da će izbegavati Juvana, ali nije održala obećanje. Plašio sam se da se ne posvađamo jako i da me ne napusti, nisam joj to mogao lako oprostiti.”
Ekadeš je samo ćutala i slušala.
Potom je rekla: “E moj sine, ona te samo tad nije poslušala i ti joj nisi mogao oprostiti. A šta je sve ona tebi praštala? Miti mi je u toku trudnoće rekla da je bolje što je izgubila ono dete, jer su joj u bordelu na silu davali nešto da pije, neku drogu. Ona je želela to dete, ali se i plašila posledica.”  (NASTAVAK NA SLED.STR.)