Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 41. deo

Akaš je naglo zakočio i rekao Rani da slučajno nije izašla iz auta. Izašao je rastrojeno hodajući unazad… Video je jedan veći kamen, seo na njega i počeo da plače. Dlanovima je pokrivao lice. Čuo je otvaranje vrata i video Rani da je krenula ka njemu. Jako je viknuo da se odmah vrati u kola i da ga čeka, kako je smela da izlazi. I dalje je plakao. Zatim je obrisao suze, sedeo još kratko vreme, a onda ušao u kola. Pitao je Rani kako je smela da izađe kad joj je rekao da ga sačeka. Krenuli su. Ćutao je on, a i Rani. Na raskrsnici je Akaš skrenuo u drugom smeru i Rani ga je pitala gde idu. On joj je rekao da sada ćuti i da ga ništa ne pita. Stigli su pred zatvor i opet je Rani rekao, i to strogim glasom, da ne sme da izlazi iz auta i da ga čeka. Otišao je kod Nandini, ali vec je znao odgovor. Ipak, želeo je da čuje šta će mu ona reci. Zatekao je Nandini kako plače. Pitao ju je da li je dolazila Miti.
Nandini: “Bila je i jedva me je saslušala… Rekla mi je da je ti više ne interesuješ, ona je zaljubljena u drugog.”
Akaš je gledao: “Jesi li sada srećna?! Uništila si me! Kako ću ja sada da živim dalje?? Za mene se sada ceo svet ruši… živeću kao mrtvak.”
Nandini: “To mi je i Guru ma rekla, da je tvoj život i snaga Miti, a ja sam za sve kriva… evo ubij me… Znaš, tvoja Miti je jako dobra, rekla mi je da će mi, ako mi nešto treba, ona doneti ili poslati po nekom… A šta sam joj ja sve radila…”
Akaš: “Moli boga da ostaneš što duže u zatvoru, jer kad budeš izlazila znaš šta te čeka. Ako si moj život uništila ja ću tvoj život skratiti!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)