Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 47. deo

Negde ih je bilo 5-6 negde 2-3, a on je bio sam. Pošto je išao veoma polako mnogi su ga preticali. Ulica je bila puna, čuo se žagor i smeh. Ali on kao da nije pripadao ovom svetu, sve to i nije delovalo na njega. Ni sam ne zna koliko je vremena prošlo. Odjednom je shvatio da je sam, gužve više nije bilo. Ugledao je taksi iz suprotnog smera i zaustavio ga. Taksista je okrenuo i on je ušao. Taksista ga je pitao da li ide sa koncerta, a Akaš je samo klimnuo glavom stežući i grleći onu flašu.
Taksista se raspričao: “Sinoc i večeras je ludnica zbog ovog koncerta. Evo sad sam odvezao dve devojke i dva mladića, i da znate šta sam čuo! Nisam znao da imamo amazonku ratnicu, taj koncert je držala ta žena, a šta je preživela… zamalo da je nevinu obese. Ej, kažu da je i bombe nosila, bila “fiidayin”… i sad peva o svojoj staroj ljubavi.”
Akaš je samo ćutao i na grudi stiskao flašu.
Taksista: “Evo stigli smo!”
Akaš vadi novčanik da plati i daje mu više para da i on popije nešto.
Pita taksistu: “Da li Vi znate o kome ste pričali sve vreme? O mojoj ženi…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)