Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 48. deo

Akaš je ušao u svoju sobu, otvorio flašu i uzeo prvi gutljaj, odzvanjale su mu taksistine reči u glavi. Ugledao je majku, koja je odmah za njim ušla u sobu, uhvatio se za glavu i rekao joj da izađe jer želi biti sam.
Ekadeš ga je gledala i rekla: “Sine, šta će ti to, molim te ostavi tu flašu…”
Akaš: “Majko, pusti me i izađi molim te iz sobe. Ono što sam noćas čuo, video i doživeo, ne bi želeo da doživi i moj najveći neprijatelj.”
Stezao je flašu i cinično joj rekao da će od sada flaša biti njegov životni saputnik, jer je pravog saputnika izgubio. Ekadeš je počela da mu otima flašu, sa rečima da mu ona to neće dozvoliti, bolje da se opet oženi i da živi kao svi drugi. Zar će se uništiti zbog jedne žene, one koju nije cenio i poštovao. Ona zna da je snaja već odavno krenula dalje i ovo sve što je čula nije je iznenadilo.
Akaš: “Ti si znala? Ti si to sve znala?”
Ekadeš: “Da, znala sam, a ti si sam kriv za to. Odavno sam ti rekla da si snaju davno izgubio, kada si prigrlio onu prostitutku. I u Aatishgartu sam imala problema sa njom, koliko sam joj puta rekla da ona ne sme biti sa tobom! Lično sam išla kod nje dok si ti išao na praksu, i tebi sam govorila. Nisi me ni tada slušao, a ni sada kada sam govorila da ona ne sme da uđe u našu kuću, a čak da ne sme ni da ostane. Ali ti si je uveo i dozvolio da ostane!” (NASTAVAK NA SLED.STR.)