Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 52. deo

Deca su bila u holu i igrala se. Akaš je stigao sa posla nešto ranije da bi bio sa majkom, ali kad je ugledao prizor ukočio se. Devojčice kad su ugledale oca potrčale su da se ljube i maze. On je pao na kolena, grlio ih je i pozivao i Iću i Amana. Oni su ga posmatrali, ali mu nisu prilazili. Gomti ih je uhvatila za ruku i odvela kod Akaša. On ih je sve grlio, mazio, ljubio po glavicama i plakao. Aman ga je gledao pa rekao: “Čiko, čiko pa ti plačeš! Znaš čiko, meni mama ne da da plačem, ona kaže da muškarci moraju biti jaki i zato ne smeju da plaču. Čiko, je l tebi tvoja mama daje da plačeš?”
Akaš: “Šta, to ti je majka rekla? Dobro, evo ni ja neću više da plačem!”
Počeo da briše suze, a onda ih upitao gde im je majka.
Jedna od devojčica (Damini ili Ekadeš) odgovara: “Ona teta je kod babe. Znaš tata, i ona teta, njihova mama, je plakala kad nas je isto tako grlila i ljubila.”
Akaš ih je opet gledao, grlio i ljubio, a onda im rekao da se igraju. Ambika je za ruku držala svoju ćerku i plakala, kao i Gomti. Akaš je ustao i ponovio im da se igraju, on će se brzo vratiti. Pošao je uza stepenice. Gomti ga je pitala da li je pošao kod Ekadeš. Akaš je potvrdio.
Gomti: “Akaše, sačekaj. Miti je gore i ona će ostati da neguje Ekadeš, ali tebe ne želi da vidi. Kad god ti budeš želeo da ideš kod Ekadeš ona će izaći. Zato sačekaj, idem da joj kažem da hoćeš da vidiš majku.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.pinterest.com