Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 78. deo

Zabolelo ga je kada je video nasmejanu, taj njen osmeh odavno nije video na njenom licu. A ministru se smejala. I to mladiću koji ju je oteo, držao uperen pištolj u njih i bio njihov žestoki neprijatelj. Bio je iznenađen, on je nju ostavio kući, u krevetu. Rekla mu je da joj se spava, a ona se tu sada iznenada pojavila. On je hteo nju da iznenadi, ali šok, ona je iznenadila njega. Gutao je pogledom zaljubljenog muškarca. Sa velikom pažnjom je slušao njen govor i mnogo ga je pogodilo što mu se zvanično zahvalila. Zar nije mogla da kaže: “Zahvaljujem se i mom mužu, Akašu Četerđiju, kao predsedniku firme…”? Ali ne, bila je veoma zvanična. Sve ga je to potreslo. Zabolelo ga je, držao se levom rukom u predelu srca. Mislio je da će mu srce iskočiti iz grudi. Bio je vidno uzbuđen, iznenađen, a i pogođen time što ju je ministar najavio kao Miti Barti, a ne kao Miti Četerđi, što je ona i bila. Slučajno je skrenuo pogled i video da Višnu plače. Klimnuo je glavom znajući da ga je Mitin govor pogodio. Ona je isto plakala, dok je pričala. Od svih tih iznenađenja i čuda je došao sebi. A onda je video da je sa onom lepom mladom ženom (Ninom) krenula. Potrčao je da bi je stigao i bio uz nju, došlo mu je da je zagrli i zamoli da se ne uzbuđuje jer joj može pozliti. Čovek iz obezbeđenja je stao ispred njega i nije mu dozvolio da priđe.
Akaš: “Pustite me, ja samo hoću da dođem do svoje žene Miti! Ona se danas potresla, ona je teško bolesna, ja moram biti uz nju!”
Čovek iz obezbeđenja: “O čemu vi pričate? Miti Barti nema nikakvo obeležje da je u braku, ne nosi mangalsutru, a kamoli sindur…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)