Odbačeno siroče 1049. epizoda – Vivanovo srce smeška videvši Sanvi, te on ne ubija Surađa i Čakor!

Imli dotrčava na groblje, otvara Vivanov grob i kopa… Kovčeg (Sanduk) je prazan. Vivanovo telo nije tu! Imli se zaprepasti i seća se Ranviđejevih reči (“Ubio sam Vivana. Ugušio sam ga jastukom. Jadničak se borio za vazduh dok nije crkao. Žalim ga…). Besno baca zemlju uvis i viče: ,,Ranviđej! Ranviđej! Mrtav si sada inače bih te ja ponovo ubila. Prevario si me. Slagao si me! Takva prevara… Srami se! Nisi dobro učinio jer si me prevario. Nisi dobro učinio jer si ostavio Vivana u životu. To nije bio dobar postupak. Ubiću! Ubiću… Ubiću vas sve! Umrećete svi vi!”
U palati (haveliju), Vivan seda za trpezarijski sto i posmatra hranu. Seća se mučenja i kako su ga hranili suvim hlebom (kruhom) i ismejavali. Vivan baca tanjir na pod i viče da neće jesti “roti” (kao hleb, kruh). Odbija i histeriše. On ustaje i odlazi gore. Čakor i Teđasvini plaču za njega i mole se Bogu za pomoć. Vivan ulazi u svoju sobu i uznemiren je, pa govori: ,,Ne volim svetlo. Mrzim svetlost. Tama… Mrak… Ugasiću svetiljke. Ne treba mi svetlo!”
Vivan gasi svetlo i legne na hladan pod da spava. Čakor dolazi, gleda to i pokriva ga govoreći: ,,Njegovo psihičko stanje nije baš sjajno. On je jako povređen. Moraću da se brinem o njemu… Čuvaj se…”

(NASTAVAK NA SLED.STRANI)