Shakti – 334. ep. – Harman se naljuti na Somiju, Prito je ošamari!

Somija ga gleda i kaže: ,,Nikada Vam neću zaboraviti ovu uslugu. Zahvalna sam Vam, gospodine.” Harman se nasmeje: ,,Ja samo činim usluge onima koje volim. To ti se zove ‘ljubav’ (‘pyaar’ na hindi jeziku – prim. prev.), Somija.” Oni se gledaju… U pozadini je pesma ‘Tu Hi Mera Khuda’…. Somija odgovara: ,,Ja… Učinili ste mi veliku uslugu u životu danas i zato sam veoma zahvalna. Ako želite, smanjite mi cenu zbog toga. To je moja zahvalnost.” Harman: ,,Ne, Somija, greška. Ja ne pričam o novcu.” On joj priđe i želi da joj dotakne ruku, ali ga ona ignoriše. Harman je pita: ,,Reci mi šta želiš ti.” Somija ga gleda i kaže u sebi: ,,Ja Vas puno volim, gospodine Harmane, ali ne mogu da živim sa Vama. Još samo malo i… otići ću daleko od Vas. Zauvek.” Oni se gledaju…

Napolju, Ćameli kaže Saji da niko neće da dâ mleko bebi. Saja je ljuta i ćuti. Ćameli gleda u bebu i kaže: ,,Rekli su da bebe koje su transrodne osobe… ni ne zaslužuju da piju mleko.” Nekoliko ljudi (komšija) se okupi tu, oko njih, i krenu da grde Saju i ostale za uništavanje njihovog sna. Beba plače… Ljudi govore: ,,Hajde već jednom, uspavajte ga! Ne možemo da ga slušamo celu noć kako plače! Sutra rano ujutru idemo na posao.” Ćameli: ,,Ovo dete je gladno. Zato i plačuje. Smilujte se i dajte mu malo mleka.” Nekoliko transrodnih osoba ustanu sa namerom da se suoče sa ljudima, koji ih uplašeno pogledaju. Saja ih pogleda i dobaci: ,,Sednite. Smirite se.” One sednu natrag. Saja preda bebu Rani i kaže ljudima: ,,Ja sam Malika (Saja). Ja sam majka ovog deteta sada. Dok sam ja živa, ovo dete gladovati neće! Znajte to svi!” Oni zagreju vatru, uzmu mleko sa ulice i zagreju ga. Posle daju detetu mleko i ono ga pije.. Saja se smeška, kao i ostale, zadovoljne su. Ljudi se okrenu i odu odatle.

Somija je u sobi. Prito ulazi unutra i priđe joj. Somija je gleda i pogne glavu. Prito je gleda sa mržnjom u očima (kao i uvek) i kaže joj: ,,Slušaj me, Somija. Jesi pobedila da ti Harman više ne vezuje ruku.” Prito pogleda u beli kanap, koji leži na podu odvezan. Somija pogleda. Prito nastavi: ,,Ali je vreme da sada tako pobediš i napustiš njegovu sobu takođe.” Somija je pogleda i potvrdi: ,,Ja to želim, ali ne znam kako. Molim Vas… ako znate kako, recite mi. Treba mi ideja. Predložite mi šta da radim, spremna sam da zauvek napustim ovu sobu a onda… i g. Harmanov život.” Prito je gleda i priča joj nešto. Somija je u šoku. One se gledaju.. Somija potvrdi, uradiće to.
Nastavak na sledecoj strani