Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 66. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 66. deo
Akaš: “Miti, u pravu si, nisam bio ni na jednom obredu svoje majke. Prepustio sam sve Sankratu, ali zato sam sve obrede za tatu ja uradio. Ja sam imao oko četiri godine kada sam zapalio tatinu lomaču, tada sam mnogo plakao. Mama me je vodila na mesto gde se udovicama seče kosa, posmatrao sam to i plakao. Gledao sam kako mama radi teške poslove po tuđim kućama, ribala je i veliko posuđe, da bi nas prehranila. I tada sam plakao, bilo mi je teško da je gledam. Mama je tada tražila od mene da joj obećam da ću se osvetiti za tatinu smrt Ići koja ga je ubila. I dao sam joj obećanje da ću se ja osvetiti toj ženi za tatinu smrt. Miti, u školi sam znao da se pobijem sa nekim dečacima, a onda su dolazili njihovi očevi da me grde. Neki su me i vukli za uši, a ja nisam imao tatu da me zaštiti. Zato sam i počeo da učim borilacke veštine, da mogu da zaštitim i majku i sebe. Nešto kasnije nas je ujak preselio u palatu, gde je živeo sa ujnom, sa Nirbajem i Surbi. Tu je bila i jedna devojčica, ona je bila oko tri godine mlađa od mene. Surbi je nije nikako volela i stalno se sa njom svađala i tukla. Nirbaj je bio uz Surbi, a meni je bilo žao te devojcice, ja sam je branio štitio i čuvao i igrao se sa njom. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.keyword-suggestions.com, credit to the photographer