Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 66. deo

Ja sam ušao poslednji i jedino prazno mesto za sedenje je bilo kod te devojke. Pitao sam je da li je slobodno, a ona je odgovorila da jeste. Seo sam do nje. Oboje smo ćutali, izašli smo na istoj stanici. Ona je, pretpostavljam, otišla u školu, a ja kod majstora električara. Negde oko 13 časova, gazda je dobio poziv da mora da ide na teren, u jednoj kući je bio kvar na instalacijama. Pošto mi je to bio prvi dan, rekao mi je da idem kući, a da će on sa dva radnika otići da vidi šta nije u redu, a kasnije kada budem nešto naučio vodiće i mene. Krenuo sam kući i na autobuskoj stanici sam ugledao onu devojku. Pretpostavljam da znaš da se radi o Nandini. Prišao sam joj i pitao je da li dugo čeka prevoz, a ona mi je odgovorila da je tek stigla. U autobusu smo opet sedeli zajedno. Ja sam je pitao: “Pošto si vesela i radosna, znači ovo ti je bio poslednji dan u školi.” Ona je potvrdila i kaže sada je slobodna. Izašli smo zajedno na istoj stanici i ona me je pozvala na čaj. Želela je da časti jer je završila sa školom, a sada joj ostaje samo da nađe posao. Pristao sam i otišao kod nje. Sve što sam je više gledao, bio sam sve sigurniji da je ona ta devojčica iz palate. Kada sam krenuo kući imao sam želju da je poljubim. Poljubio sam je i tada se sve desilo. Tada sam postao muškarac, a ona žena. Bio sam joj prvi, a i ona meni prva. Tako je počela naša veza. Više sam vremena provodio sa njom nego kući, znao sam i da noćim kod nje. Mama je za to saznala i išla kod nje da joj kaže da ja nikako ne mogu da budem sa njom, da me otera. Ja sam svaki dan išao da učim zanat kod električara i dosta sam oko struje naučio. Od gazde sam dobijao neku malu dnevnicu, štedeo sam, a onda sam sa Nandini otišao u grad i njoj sam kupio sari, a i sebi nešto od garderobe. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.artistebooking.com, credit to the photographer