Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 66. deo

Naučio sam da rasklopim ceo motor i da ga sastavim, to se zove generalka, a u početku sam samo prao delove motora. A onda po zvuku motora znao sam da otkrijem kvar. Pored automehaničarske radionice bila je i limarska radionica. Bio sam opčinjen time kako vare lim i gazdu te radionice sam pitao mogu li i kod njega taj zanat da učim. Gazda je pristao i odmah mi je dao da čekićem ispravljam neki lim. Ja sam tako jako lupao čekićem i sav bes sam iskaljivao na lim, da je majstor iz susedne radionice došao da vidi ko to tako jako lupa. A kada je ugledao mene, pitao me je: “Šta, i taj zanat si rešio da naučiš? Pa dobro, ali nemoj tako jako da lupaš u taj lim.” Nasmejao se pa dodao: “Znaš, moja radionica je odmah pored, pa kada naučiš taj zanat ti nastavi redom pa dođi kod mene, ja sam električar, i ja ću te naučiti sve oko struje!” Nasmejao sam se i rekao sam da hoću. Naučio sam sve oko limarije, završio sam srednju školu i otišao na vojnu obuku. Kada sam se vratio sa vojne obuke, rekao sam mami da hoću da se ženim. Idem za Mumbaj da osvojim tu Ićinu ćerku i da završim sa osvetom. Mama mi je rekla da još uvek ne mogu da idem da osvajam tu Ićinu ćerku jer je ona još dete, tek je upisala srednju školu. Bio sam u čudu i nisam hteo da čekam još 4-5 godina da to dete odraste. “Ja hoću da se oženim hoću, da se isprobam kao muškarac.” Sa mamom sam se svađao i rekao sam joj da ja to dete neću ženiti, ko će da ceka tolike godine, da to dete poraste? Kada sam krenuo prvi dan kod električara da učim zanat, na autobuskoj stanici sam ugledao onu devojčicu koja je postala prava devojka, posmatrao sam je. Na stanici je bila velika gužva, i kada je autobus stigao svi su se gurali da uđu da bi seli. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: alchetron.com, credit to the photographer