Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 184. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 184. deo
U toku noći kiša je prestala da pada. Deca čim su se probudila i ugledala sunce, radosno su uletela u sobu kod svojih roditelja. Penjali su se na njihov krevet i molili ih da ustanu, probudilo ih je sunce i nema više one dosadne kiše. Jedva čekaju da izađu iz kuće i da vide zmaja kako leti. Deca su često dolazila, skoro svako jutro u njihovu sobu, penjali bi se na krevet i mazili se sa mamom i tatom. Miti ih je golicala i valjala se sa njima po krevetu. Dok su sedeli na tatinom stomaku, skakali su želeći da im on izigrava konjića. Smeha je bilo na pretek. Devojcice su isto želele da tako skaču i na mamu, da im bude konjić, ali im Akaš to nije dozvoljavao i stalno ih je opominjao da na mamu ne smeju da skaču. Akaš ih je poslao da odu u sobu da se spreme, a za to vreme će se spremiti i mama i on i sićiće dole. Deca su bez reči, radosno otrčala u njihovu sobu da se presvuku. Za to vreme su se spremili i mama i tata. Sišli su dole u hol i videli da je sto postavljen za doručak i spremljena hrana, ali bake i sluge nije bilo. Deca su bila tužna misleći da je sluga sa zmajem otišao bez njih, a i Miti je bila iznenađena i pitala se gde je baka tako rano otišla. Akaš ih je sve terao da sednu da doručkuju rekavši da će potom izaći napolje. Posedali su za sto i u tom momentu je ušao sluga, pogledao je Akaša i rekao: “Odneo sam klupu i stolicu za gospođu Vivi. (NASTAVAK NA SLED.STR.)