Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 219. deo

Miti se nasmejala: “Ja bih to volela, bila bih srećna kada bi i one uradile nešto za ovu siromašnu decu, pa da niknu i tri škole i tri sirotišta, što da ne. Akaše, ali volela bih da pomognemo i Rani. Koga ona ima sem nas?”
Akaš: “Ti opet o Rani… Nije mi jasno zašto si se toliko borila za nju.”
Miti: “U njoj sam Akaše videla sebe. Majka joj je bila u zatvoru, a za oca nije ni znala. Ja sam odrasla samo uz baku i Kanu, za roditelje nisam ni znala. Znaš da sam mrzela svoju majku, a kada sam je prihvatila ja sam je ubrzo izgubila. A kaži mi, gde mi je otac? Više si ti bio sa njim u kontaktu nego ja. Ja ne znam šta znači reč tata, zato bih i želela da te Rani zove tata.”
Akaš: “Razumem te, ali Rani ima majku, osuđena je bila na 12 godina, ali mi je skoro tetka rekla da je od Rani saznala da joj je kazna smanjena na 8 godina. Neko njen, sa kim je bila intimna, se zauzeo za nju. Čim izađe iz zatvora neka nađe neki posao i neka radi, ako neće da se vrati u javnu kuću. Može i u neku prodavnicu da se zaposli.”
Miti: “Zašto bi radila kada ima karticu sa tvog računa, neka od tih para živi, a ti joj uplaćuj.”
Akaš: “Ne, njena kartica ne važi više. Čim si mi ti vratila sve tvoje kartice, ja sam taj račun ugasio i sve pare prebacio na drugi račun. Od mene neće dobiti ni paru. Čim Rani završi školu neka idu u Atisghart i tamo neka žive. Tamo se mogu obe udati.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)