Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 266. deo

Akaš: “To se ne sme desiti, onda ni jedna neće moći da bude sa njim. Miti, mi čak možemo da ih razdvojimo, da ne idu u isti internat, a ni na isti fakultet, tako neće imati ni isto društvo. Sluga mi je rekao da ovaj plac preko puta kuće pripada nama. Planiram da tu izgradim tri iste kuće za naše ćerke, kada se udaju da tu žive sa svojim porodicama, a Aman će živeti sa nama. One će nam tako biti blizu i stalno ćemo biti zajedno, nećemo dozvoliti da prođu loše u životu i da pate. Samo se jedno plašim… Pošto one puno liče na tebe, da nisu slučajno nasledile i jednu tvoju osobinu. A ta tvoja osobina mi se nikako ne sviđa. Ti potiskuješ i skrivaš svoja osećanja, bol i patnju. I nikada ne praviš dramu kada si povređena nego samo ćutiš. Ako su i to nasledile od tebe naše ćerke, onda ti kao majka moraćeš to da prepoznaš i da reaguješ.”
Miti: “Znam Akaše da ćemo sada morati biti jako oprezni i paziti na svaki njihov korak, jer i Aman može proći loše u životu, isto kao i moj brat. Može se zaljubiti u neku devojku i da mu ta ljubav bude uskraćena i da pati…”
Akaš: “Miti, oni su još mali, nemoj sada da razmišljamo negativno, pusti da vreme pokaže svoje. Do god smo mi živi nećemo dozvoliti da oni prođu loše, štitiće ih naša ljubav.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)
Picture source: Aapkacolors