Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 27. deo

Akaš ga je pitao šta to priča, za sve što se desilo nije on kriv. A onda mu je ispričao šta se sve izdešavalo u prošlosti.
Kana: “Ja se skoro i ne sećam svojih roditelja, više sam vremena provodio sa dadiljom koja me je čuvala, nego sa njima. Tvoj ujak sad može da priča šta hoće mene to ne interesuje. Ja samo znam za mama Ićinu ljubav i bakinu (tu pokaže na Damini).”
Zatim je ustao, rekao Akašu da ide sad i otišao u svoju sobu. Akaš je isto ustao i pitao Damini kako su deca. Damini mu je rekla da su dobro i da spavaju.
Akaš: “Ammo, mogu li samo na trenutak da ih vidim, pošto Miti nije tu?”
Damini: “Hajde da ih vidiš na kratko.”
Otišli su u sobu, bio je polumrak, tako da im je jedva video lica. Držao se za krevetac grčevito i zaplakao.
“Ammo, ja mnogo volim moju Miti, nisam je namerno prevario, nikad je ne bih prevario… zašto neće da mi poveruje i oprosti…” – govorio je.
Damini: “Ne znam Akaše, to su stvari između muža i žene i ja se tu ne mešam… Ali hajde, ne znam kad će se Miti vratiti, ne bih volela da te tu zatekne…”
Akaš: “A gde je Miti otišla?”
Damini: “Izašla je sa prijateljima.”
Akaš je klimnuo glavom i izašao. Otišao je do kola, pomerio ih je što dalje od kuće, a zatim se vratio. Stao je do same ograde kod nekog drveta i šipražja, rešen da sačeka Miti, hteo je i sa njom da popriča.
Kraj 27. dela

Disclaimer: we don’t own the picture

Nastavi da čitaš:

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 3. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 163. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 201. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 157. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 190. deo Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 5. deo