Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 60. deo

Uhvatio je za ruku i pitao šta se to sve njoj dešava. Molio ju je da bude jaka, dodajući da je mnoge bitke pobedila, pa mora i ovu. Plačući je moli da se ne predaje, ona je majka, mora da se bori zbog svoje dece, a i zbog njega jer, ako ona umre, umreće i on od tuge za njom. On još nije sreo takvu osobu kao što je ona i mnogo je voli. Moli je da živi zbog njihove ljubavi, jer i on oseća da ona njega voli. Sestra je to sve slušala i opet ostala bez teksta. Kana je prišao uplakanom Amanu, kad je druga sestra ušla da joj da pristiglu injekciju, rekavši im da moraju da idu. Aman je ustao, obrisao suze, i izašli su iz sobe, skrenuvši levo. Akaš, koji je prilazio sobi iz suprotnog pravca, ih je ugledao i video iz daljine kako izlaze iz Mitine sobe. Za jednog je bio siguran da je Kana, a za drugog se pitao ko je jer su mu bili okrenuti leđima. Skoro se sudario sa sestrom koja je Miti dala inekciju i izašla. On je ušao u sobu i sestru koja je stajala kraj kreveta pitao ima li kakvih promena. Sestra kaže da nema, ali Miti je sad primila injekciju i misli da će biti bolje. Samo je potrebno vreme.
A onda je pogledala Akaša i rekla: “Vi ste njen muž? Ono što sam danas videla i čula, ne mogu da verujem… Znate kad ste Vi otišli, lično je došao ministar zdravlja sa jednim mlađim gospodinom, mislim da je i on ministar, i rekao doktoru da je ona prioritet u bolnici, i da kako zna mora da se bori za njen život! Gospodine, da li je istina da je ova mlada žena, Vaša žena, bila bombaš samoubica?”
Akaš, iznenađen njenom pričom da je čak i ministar zdravlja dolazio da je obiđe, počeo je da klima glavom: “Jeste, bila je bombaš samoubica…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.follo.in, credit to the photographer