Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 63. deo

Miti mu kaže da nije normalan i da se glupira. Na kraju mu kaže da legne na drugoj polovini kreveta, ali da postavi “zid” koji ne sme da pređe. Akaš, radostan što mu dozvoljava da legne u njen krevet, jedva ustaje, a onda je pita o kakvom zidu priča.
Miti: “Poređaj jastučiće dužinom kreveta na pola i zamisli da su jastučići zid koji ti ne smeš da pređeš. Ako na to pristaneš, ti onda legni i odmori.”
Kako da ne pristane, Akaš je odmah poređao jastučiće i pitao Miti da li je tako mislila. On joj obećava da neće preći taj zid sve dok mu ona ne odobri. Tako se Akaš uz njenu dozvolu uvukao u drugu polovinu kreveta.

Lekar i sestra su rano ujutru došli da obiđu Miti i doktor je bio zadovoljan Mitinim stanjem. Rekao je da će morati još duži period da provede u postelji. Ne sme da ustaje, srce joj je slabo, ali aparati joj više nisu bili potrebni, jer za sada nije više životno ugrožena. Čak ni sestra više nije morala da non-stop bude uz Miti. Prebacio ju je (doktor) na tablete, ali oni ako primete neke promene kod nje, ili ako se bude osećala loše, odmah da ga obaveste. Zatim se zahvalio Akašu na donaciji koja je jutros stigla, zajedno sa specijalnim ambulantnim kolima opremljenim za teške bolesnike koja su im je stvarno trebala, jer imali su samo jedno takvo vozilo. Bolnica će firmi Bundela poslati zahvalnicu, a takođe će okačiti i tablu u holu bolnice na vidno mesto kao zahvalnicu za donaciju.
Čim su sestra i doktor otišli, Miti je pitala Akaša : “Gospodine, o kakvoj se donaciji radi?”
Akaš joj je sve ispričao. Miti mu se zahvalila, a zatim ga je pitala: “Gospodine, dokle Vi mislite da sedite neprestano u mojoj sobi? Zašto ne idete na posao? Meni je bolje i više ne treba da sedite pored mene. Vratite se u normalu i živite svoj život, jer ću ja uskoro biti dobro i otićiću.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.just-showbiz.com, credit to the photographer