Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 66. deo

A onda se nasmejala, spustila pogled i daleko odlutala u mislima, dok joj je blagi osmeh još uvek bio na licu. Akaš je pogledao, i on se blago nasmejao, a onda je pitao: “Šta, i tebe je neko jurio hodnikom škole?”
Miti je samo ćutala, a blagi osmeh joj je i dalje nije silazio sa lica. Setila se Amana, kada je bežala od njega, a Akašu je rekla nije važno.
Akaš: “Eto, ti si imala slobodu, koja je meni bila zabranjena. Bilo je jako lepih devojaka i znam da je jedna prelepa devojka bila zaljubljena u mene. Čuo sam za to, a i ja sam bio pomalo zaljubljen u nju. Ali sam nekada znao da budem grub prema njoj, jer ta ljubav mi je bila zabranjena, držao sam se obećanja koje sam dao majci. Jednom su nju i njenu drugaricu napali neki mladići, a ja sam je odbranio. Pozvala me je na piće iz zahvalnosti, ali ja sam odbio. Miti, u meni je tada bilo puno besa, mnogo sam se tukao, a neke mladiće sam znao tako da pretučem da su kasnije od tih povreda preminuli. Sav svoj bes sam iskaljivao na taj način i tebe sam mnogo mrzeo. Sebi sam dao reč da ću ti se za sve ovo osvetiti, što nisam mogao da vodim normalan život, da živim i da se zabavljam sa devojkama kao moji drugari. Ja sam Miti mnogo voleo automobile i u gradu kod jednog automehaničara sam išao da učim zanat u slobodno vreme, da ne mislim na devojke. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: movies.ndtv.com, credit to the photographer