Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 72. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 72. deo
Miti se bogu zahvalila što je uopšte uspela da se popne do hrama. Molila se da joj da snage za dalje, da joj čuva decu, njenu Amo, Kanu, dedu, sve. Poželela je i sreću Amanu i njegovoj porodici, da budu zdravi i srećni. A onda ga je (boga) pitala zašto je ona tako loše prošla u životu, zažto je dozvolio da baš u tom hramu ona nasedne na pogrešnog mladića. Zašto joj nije dao neki znak i delovao na nju da ga izbegne. Kakva je njena karma, zar je u prošlom životu bila toliko loša osoba, da u ovom životu ovoliko ispašta. Ona koja je svima praštala, mnogi su je povređivali, da se ovoliko razboli i da proživi sve ove stvari, a ni mrava nije zgazila.
“Bože, hoćeš li mi odgovoriti na hiljadu pitanja zašto? Ti dobro znaš koliko sam mrzela moju majku ubicu i koliko mi je Aman, taj divan mladić, koji je uvek mislio na druge, pre nego na sebe, a isti kao ja, pomogao da lakše podnesem tu bol. Dozvolio si bože da se udam za još goru osobu nego što sam mislila da je moja majka, osobu koja isto ima krvi na rukama, koji je isto ubica. On mi kaže da je on moja sudbina. Zar sam ja zaslužila da mi suđenik bude čovek ubica sa kojim sam dobila decu? I sad moram tu decu dobro da izvedem na put i da im pričam da je iskrenost i poštenje najbitnija stvar na svetu, da im drugi uvek budu preči nego oni sami sebi, da ne smeju biti sebični. Zašto bože, odgovori mi, zašto sam se i po drugi put udala za njega, zašto si to dozvolio? (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: twitter.com, credit to the photographer