Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 98. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 98. deo
Čim su Akaš i Miti stigli kući deca su im se jako obradovala, a tata i mama su ih grlili i ljubili. Akaš se smejao i osmeh mu nije silazio sa lica, kada je iz kese vadio figure/statue da ih pokaže tetki, Ambiki i Sankratu. Svi su se oduševili i čestitali Miti, a Sankrat kaže da joj se trud isplatio iz dva razloga: zato što je ozbiljno prihvatila da završi fakultet, a pored tog mirovanja sada se oseća mnogo bolje i pobedila je svoju bolest. I on je mnogo ponosan na svoju snaju, koja ih stalno nečim iznenađuje.
Akaš je na Mitin radni sto stavio figure i kaže neka za sada stoje tu dok im ne nađu neko bolje mesto, a deci je rekao da to ne diraju jer ih mogu slomiti. On se nada da će i oni biti dobri đaci i da će i oni isto to dobiti – svako od njih bar jednu statuu kao i njihova majka. Miti im se smejala i pitala da li su bili dobri dok oni nisu bili tu.
Potom im je rekla: “Hajde da sada večeramo i da idete na spavanje. I za vašu mamu je ovo bio naporan dan, želela bih da se odmorim.”
Akaš je poveo decu i rekao da će se on pobrinuti za njih, a njoj će doneti večeru, a ona neka se odmara.

Dani su prolazili, a Miti je sve više razmišljala o toj dedinoj sestri za koju je saznala da je još živa i da ona puno liči na nju. Dobila je silnu želju da je upozna. Nekoliko puta je svojoj baki rekla da bi ona volela da upozna dedinu sestru, ima želju da je vidi, a pogotovo što je saznala da liči na nju. Damini joj kaže da ona slobodno ide sa Akašem da je upozna, a ona još nije spremna na to. Miti joj je rekla da ona neće ići bez nje. (NASTAVAK NA SLED.STR.)