Kako da nazovem ovu ljubav? – 172. epizoda – Počinje Pajalin mehendi!

Kuši uznemireno stane, pa se okrene. Opet čuje jake otkucaje svog srca. Arnav joj polako priđe. Prati svaki njen treptaj, a onda ispruži ruku u kojoj nešto drži. Kuši pogleda prvo njegovu ruku pa njega. Arnav skine kese sa njenih ruku i spusti ih na pod. Potom je šmekerski uhvati za ruku, što naravno šokira našu Kuši. Arnav joj prvo pokaže šta drži u ruci – to je njena izgubljena minđuša – a zatim joj je, sa zavodničkim smeškom na usnama, spusti na dlan. Kuši se seti kako joj je onda pokazao na uho i kako je shvatila da joj nema minđuše. Ide “Raba ve”. Kuši ga izgubljeno gleda, njeno lice je otvorena knjiga koju Arnav bez problema čita. On shvata njenu zbunjenost, pa valjda reši da se malo smiluje na nju i dovede je na teren koji joj je “poznatiji”.
Upita je: “Šta gledaš? Znam o čemu razmišljaš.”
Kuši izgubljeno promuca. “J-ja… ra-razmišljam…”
Arnav: “Nemoj misliti da si pobedila.”
Kuši: “Po-Pobedila…?”
Arnav: “Prestani da ponavljaš za mnom. Kladili smo se.”
Krene preteći ka njoj, ona kreće unazad: “Zapamti jedno, Kuši. Pobedila si samo zahvaljujući meni. Ne možeš me naterati da uradim bilo šta.”
On gleda kako se ona polako sabere i odvrati mu: “Kladili smo ko će pobediti. Ja sam pobedila. Natraj statua je u mojoj kući, pa ko je onda pobedio? I u svakom slučaju, nije mi bila potrebna tvoja pomoć da pobedim, sama bih uspela. Jasno? (Arnav je mirno sluša i jedva primetno se smeška.) Šta ti misliš? Da je mene briga što si ti učestvovao? I da nisi bio tamo, ja bih opet pobedila! Toliko me ljutiš da se ponekad molim Boginji da te uopšte ne vidim.”