Tadž Mahal – simbol večne ljubavi!

Šhah Džahan i Mumtaz Mahal

Ljubavna priča koja prati ovu veličanstvenu građevinu

“Tadž nije arhitektonsko delo kao što je slučaj sa drugim građevinama, već strast ljubavi jednog vladara iskovana u živom kamenu” – britanski pesnik ser Edvin Arnold

Šah Džahan (1592.-1666.) je u mladosti bio poznat kao princ Huram. Bio je treći sin velikog mogula Džahangira.1627. postaje car mogulske imperije i tom prilikom dobija ime Šah Džahan. Smatra se jednim od najvećih mogulskih vladara i doba njegove vladavine smatra se zlatnim dobom. Prestonicu je iz Agre premestio u Delhi.
1607. godine verio se 14togodišnjom Ardžumand Banu Begum, kćerkom persijskog plemića. Venčali su se pet godina kasnije i jako su se voleli. Šah je pre nje imao dve žene, ali se prema njima odnosio površno. Sa prvom ženom, Amber (hindu princezom Marvari regiona), imao je ćerku koja je umrla u detinjstvu. Sa drugom je takođe imao jedno dete.
Šah je Ardžumand dao počasno ime, Mumtaz Mahal (u prevodu: Dragi ukras palate). Imali su 14toro dece (od kojih je 7moro preminulo ili na rođenju ili u ranoj mladosti), 3 ćerke i 4 sina. Uprkos čestim trudnoćama, Mumtaz je svog supruga pratila na njegovim vojnim pohodima. Stalno je bila uz njega, bila je njegov predani i verni savetnik.
1631. Mumtaz je s mužem krenula u Buranpur. Tamo je postala majka po 14ti put, ali je ubrzo umrla od postporođajnog krvarenja (porođaj je trajao 30h). Imala je 40 godina. Rodila je ćerku, Gauharu Begum (poživela 75 godina). Na samrti, Mumtaz je od Šaha zatražila da joj sagradi spomenik dostojan njihove ljubavi. Šah je bio duboko pogođen njenim odlaskom i proveo je godinu dana u samoći, tugujući. Kada je napokon napustio svoje odaje, njegova kosa crna kao ugalj bila je potpuno bela. Leđa su mu bila povijena, a lice istrošeno.  (NASTAVAK NA SLED.STR.)