Kako da nazovem ovu ljubav? – 24. epizoda

Kuši podigne glavu i ugleda Arnava. Gledaju se, kiša se sliva niz njih, mokri su do gole kože. Arnav pogleda svoju ruku na njenom ramenu. Gurne je, a i ona se skloni od njega. Opet se gledaju neko vreme, a onda Arnav ljutito kaže: “Rekao sam ti da da se brineš o parkingu, a ne da se postavljaš ispred automobila!”
Kuši i dalje drhti, ne odgovori mu ništa, samo se skloni malo dalje od njega, ne gledajući ga. Arnav je gleda. Zatim pođe, ali ipak stane. Polako je opet pogleda onako pokislu i smrznutu. Izgleda kao da mu nije svejedno što je u takvom stanju. Opet ide njihova pesma – “Raba veeee” 🙂 On počne da skida kaput, Kuši ga pogleda. On krene ka njoj, ali ona se skloni.
Arnav: “Šta pokušavaš dokazati tako mokra od glave do pete? Da si bespomoćna? Želiš da izazoveš moje sažaljenje?”
Kuši ga povređeno pogleda.
Arnav: “Nemoj sad još početi i da plačeš.”
Baci joj kaput i ona ga uhvati.
Arnav: “Obuci ga, biće ti bolje. Ako ne želiš brinuti o sebi, onda bar brini o ugledu ove kompanije.”
Kuši nije pravo i pruži mu natrag njegov kaput: “Ne treba mi.”
Arnav joj ga ljutio strgne iz ruke. Opet se gledaju. Kuši malo raširi i prebaci ešarpu. Arnav ode.

Pajal je na terasi i nesrpljivo iščekuje da ugleda sestru. Iz kuće se čuje tetkin glas, ona kuka kako će je Kuši sahraniti jednog dana. Pajal se i sama pita gde je njena sestra. Zatim nam prikazuju Kuši kako se vraća kući peške, bez kišobrana, dok kiša i dalje lije kao iz kabla. Gleda na sat zabrinuto. Neka kola joj trube da se skloni u stranu. Potom joj neko priđe s kišobranom i dotakne po ramenu. Kuši se uplaši i okrene. To je Akaš koji joj kaže da će je on odvesti kući. Kuši je nelagodno i kaže mu da nema potrebe.
Akaš: “Jako je kasno, a i kiša baš pada. Ne mogu te tek tako ostaviti samu. Dopusti mi da te odvezem kući.”
Kuši opet pogleda na sat, pa napokon pristane.

Arnav je u kolima, vozi kući. Sav je smrknut, priseća se kako mu je Kuši na reviji pala u naručje, kako joj je potom pokidao perle s haljine, kako joj je strgao veo s retrovizora svog auta, kako ju je pustio da padne, kako ju je tog dana video u sariju u momentu kad joj spada veo s ramena, seća se njenih tužnih očiju, kako je pokisla i promrzla, kako ju je spasio da je ne udari auto… Naglo ukoči. (NASTAVAK NA SLED.STR.)