Odbačena (1 336. ep.) 14.03.2014. – Mukta se odriče Ratorea kao oca!

Ratore se priseća događaja na tvrđavi

Ona sklopi ruke: “Oprostite mi, inspektorka… Ako Vas slažem zbog straha od smrti, kako ću izaći majci pred oči? Do poslednjeg daha… Do poslednjeg daha govoriću istinu, čak iako me budete mučili na bilo koji način. Nastaviću da govorim da sam nedužna! Nisam ubila Ambiku! Natsaviću da govorim da sam nedužna makar visila na vešalima!!”
Inspektorka odlazi. Miti nastavi da viče da ona nije ubila Ambiku, nedužna je i to je cela istina.

Ratore je u pol. stanici, ista ona inspektorka dolazi da uzme njegovu izjavu. Pita ga u kom je srodstvu sa Miti. Ovaj joj odgovori da mu je ona kao ćerka. Inspektorka pred njega baci slike Ambikinog spaljenog tela. Kaže mu da je ona potpuno izgorela, forenzičari su pronašli samo kosti i pepeo. Otac devojke nije mogao čak da ispuni ni poslednje rituale za nju. Ostao je samo nakit. Pretvorena je u pepeo. Ona je možda nečija ćerka ili je nekome poput ćerke. Niti je umrla pristojnom smrću, niti dobila istinitu istragu nakon smrti. Pita ga zašto je to tako. Onda sama odgovori – zato što se očevidac zakleo na ćutanje.
Ratore besno ustane i lupi rukama o sto: “DOSTA! Nosite uniformu pa mislite da možete reći šta Vam se prohte! Došao sam ovamo da ispričam istinu i sam sam rešio tako! Da ja sam nisam tako rešio, ne bi bilo te sile koja bi me mogla pozvati iili me naterati da govorim!! Pišite!! (Besno gurne slike sa stola i sedne.) Šta hoćete da pitate? (Opet lupa šakom o sto.) Dok sam stigao tamo one su već ušle unutra! Pokušavao sam da ih pronađem! (Pisar zapisuje sve.) Iznenada, začuo sam glasove! Potrčao sam u pravcu iz kog su glasovi dopirali i napokon sam mogao da ih vidim. Ambika i Miti su se držale jedna za drugu. Kao da su se svađale oko nečega. Ambika je vikala: “Hoće da me ubije!” Povikao sam s vrha i pokušao da ih zaustavim. Ali, nisu me čule. Pokušao sam da stignem tamo što sam brže mogao. Kad sam stigao tamo Ambika je… gorela i… Miti je… Ja sam skinuo odelo i pokušao da ugasim vatru. Tada je već stigla policija… (Teško mu je. Zatvori oči pa pogleda u nebesa.) Ićo… oprosti mi.”
Pisar daje inspektorki pisanu Ratoreovu izjavu, a ona je daje Ratoreu da pročita i potpiše. Ratore učini tako. Inspektorka mu kaže da njegova izjava dokazuje da je Miti spalila Ambiku živu.
Ratore je ozbiljno pogleda: “Ja to nisam ni u jednom trenutku rekao.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)