Odbačena 17.01.2014. – Miti sumnja u Ekadiš!

Mukta

Višnu ulazi u kuću. Zatekne Muktu kako spava u sedećem položaju na podu. Spusti se do nje i skloni joj pramen kose s lica. Ona se probudi. Gledaju se suznih očiju. On joj se izvini. Ona se zaplače i jako ga zagrli.
Višnu takođe plače: “Izvini! Volim te!”
Mukta: “Volim i ja tebe! Gde si bio? Gde si otišao i ostavio me? Reci mi samo jednom, i sutra ću dati otkaz! Nemoj me ostavljati! Molim te! Nemoj me ostavljati! Zar mi ne veruješ? Zar nemaš vere? Neću nikome dozvoliti da se ispreči između nas! Nikome!”
Višnu klimne glavom, grli je: “Neću te ostaviti ni na sekundu! Nikada!”

Jutro je. Miti sedi u holu hotela izgubljena u mislima. Ambika joj se pridruži. Miti je pita gde su Sankrant i Akaš. Ova joj odgovori da stavljaju stvari u gepek. Pita Miti o čemu razmišlja.
Ova deli svoje sumnje sa njom: “Ako Akaš nije poslao one poruke, ko je? Još uvek nije našao telefon.”
Ambika: “Da, nešto nije u redu.”
Miti: “Čudne stvari se dešavaju od kako smo došli. Onog dana, Akaš je u korpu stavio lažnu zmiju, ali je u sobi ona bila prava! Kako je to moguće? Mislim da neko stoji iza toga. Mislim da neko hoće da me ubije. Postoji neko. Neko smišlja ovo! Ali ne razumem ko bi to mogao biti. Ko radi sve to?”

Ambika baci pogled na svoje narukvice pa se seti kako joj ih je Ekadiš dala.
Kaže Miti: “Sigurna sam da je taj neko deo porodice. Neko ko zna da si na medenom mesecu.