Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 146. deo

Dok smo se brat i ja vraćali kući, taj mladić je prošao motorom pored nas i video sam da je jako dobar vozač. Znate li bako koga je taj mladić tražio i za kim plakao? Za mojom ženom! To je bio Aman, bivši dečko moje Miti! Saznao sam da bi, kada god bi čuo nešto loše u vestima o njoj, on trčao da joj pomogne. Kada su trebali da osude Miti za ubistvo, on je preko medija saznao i dovukao jedno ministarsvo da utiče da se oslobodi i da dobije pomilovanje. Nju su osudili jer je priznala zločin, a on je na drvetu vezao kanap da se obesi iste sekunde, da njihove duše zajedno napuste ovaj svet! Bako, ona je sa drugaricom snimila CD i sve tri pesme je namenila njemu, njenom bivšem dečku, nijedna nije bila upućena meni! Njenom zaslugom je njena baka poklonila državi u selu kuću i zemlju da se tu izgradi škola koja nosi ime Vašeg brata. Ona ni tu nije stala, bavila se humanitarnim radom i držala koncerte za izgradnju škole i sirotišta. Slučajno sam čuo za njen koncert i otišao. (NASTAVAK NA SLED.STR.)