Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 167. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 167. deo
Dok je pričao, Ašfag nije krio svoju tugu.
Gledao je u Akaša i kaže: “Znam, rekla mi je Miti razlog, da je nasledila neko veliko imanje i da nema ko o njemu da brine, ali će nam ona mnogo nedostajati.”
Aman ga je nemo slušao, a onda ga je pitao: “Misliš da je dobro da tu istinu o njenom ocu sakrijete od nje? Šta ako slučajno sazna istinu u pubertetu ili kao već odrasla osoba? Kako će ona to podneti i prihvatiti da ste tu tajnu toliko dugo čuvali i krili od nje? O tome niste razmišljali.”
Ašfag: “Ne, neće saznati, mi ćemo dobro čuvati tu tajnu.”
Aman: “Znam osobu koja je kroz tako nešto prošla. I od nje su krili pravu istinu o njenim roditeljima. Da bi nju zaštitili rekli su joj da su joj roditelji umrli. Čak je nosila i bakino prezime. Možeš zamisliti kroz koji pakao je prošla kada je saznala da joj je majka u zatvoru, zbog ubistva? Čak joj je neko rekao da je i kopile, dugo nije znala ko joj je otac. Možeš je sve to pitati jer je kroz sve je to prošla Miti, o njoj ti pričam. Sećam se koliko je mrzela svoju majku i nije mogla da zamisli da je ćerka majke ubice. Plašio sam se da ne digne ruku na sebe i da se ne ubije.”
Ašfag je zanemeo: “Šta?? Mitina mama je bila u zatvoru zbog ubistva? Ali Miti mi je rekla da joj je majka umrla… Bila je jako tužna dok je o njoj pričala, a ti kažeš da je mrzela svoju majku…” (NASTAVAK NA SLED.STR.)