Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 181. deo

Pocrvenela je i zanemela, a onda pitala: “Mogu li znati koliko Vas ih je čitalo?”
Žena: “Ne brinite, pročitali smo ih samo kolega i ja. On ih je čitao u jednom dahu, a onda je i mene zamolio da ih i ja pročitam i niko više, verujte mi.”
Miti: “Gde držite moje dnevnike? Ima li šanse da i neko drugi uzme i da ih čita?”
Žena: “Ne, niko ih neće više čitati. Ne brinite, oni su na sigurnom, zaključani su i u mom su ormanu.”
Uzela je ključ i otključala orman, a zatim je zamolila Miti da ustane i pogleda jer je torba sa dnevnicima bila na dnu ormana.
Miti je ustala, pogledala i rekla: “Molim vas, potrudite se da ih niko više ne čita. Znate, u tim dnevnicima sam pisala, a i unela, sva svoja osećanja. Dosta sam pisala o intimnim stvarima između mog muža i mene. To sam pisala samo za svoju dušu. Nisam o tome ni razmišljala kada sam odlučila da ih predam Vašoj kući. A sada me je sramota… Znate, stvarno moj život nije bio lak i kroz mnogo toga smo moj muž i ja prošli. Ali da nije ove selidbe, ja bih sigurno sama vadila iz svojih dnevnika sva bitna dešavanja iz mog života i to bih vam predala. A ovako selidba me je skroz poremetila i nisam imala vremena da o mnogo čemu razmišljam. Mnogi su na mene vršili pritisak da vam ih predam i ja sam ispala naivna i pristala sam, ne razmišljajući uopšte šta sam i o čemu sam sve pisala!”