Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 25. deo

Akaš: “Možda si to i zaslužio ujače. Još nisam zaboravio da si pokušao da me ubiješ, moja žena mi je spasila život, nju si pogodio i zamalo da umre. Ostala je živa, ali invalid, sam bog je bio uz nju pa je prohodala.”
Ujna mu je donela čašu vode da se osveži i ponudila ga je da večera. Akaš se zahvalio ujni, a onda rekao da želi sa ujakom da ide u majčinu sobu da razgovaraju. Pogleda ujaka pa kaže, u toj sobi ispred tatine slike su se vodili krupni i ozbiljni razgovori, a ovo će biti još jedan takav razgovor. Došli su do sobe i ušli, a Akaš je odmah pomerio zavesu sa slike, rekavši da i njegov tata mora biti prisutan. Međutim, iznenadio se kad je video da velike slike njegovog oca nema. Odmah je pitao ujaka gde je tatina slika.
Ujak: “Juče me je zvala tvoja majka i naredila mi da obavezno sklonim tu sliku, da taj čovek u koga se klela tolike godine ne zaslužuje da bude tu. Ja sam je poslušao i sklonio sam je, ona je puno ljuta na mene i posvađali smo se.”
Akaš: “Ujace, sedi tu, želim da mi odgovoriš na neka pitanja o mom ocu.”
Ujak: “I tebi ću reći sve što znam. Vidiš sine, tvoja majka, tetke i ja smo rano ostali bez roditelja. Ja sam se oženio i dobio i sina i ćerku, a tvoja majka je vodila brigu o sestrama, mi smo iz niže kaste, obični seljaci. Ja sam voleo astrologiju i imao dobrog učitelja i astrologijom sam se bavio… (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Picture source: www.imgrum.net (@uttaran_x)