Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 54. deo

Ekadeš: “Šta pričaš Akaše?? Šta je dete krivo? I Miti mi je rekla da je ona sigurna da je Rani tvoja ćerka, jer da su u pitanju i rodbinske veze ne mogu toliko biti visoke te vrednosti DNK, testa koji je ona lično dala da se uradi. I da, deca nisu kriva što imaju takve roditelje. Znaš, pogodilo me je juče šta mi je rekla (Ekadeš je počela da plače)… kad mi je sinoć rekla da ona nije kriva što je nju rodila majka ubica i da je ona zbog toga mnogo patila i da je puno mrzela svoju majku, i pored njene lične patnje i bola kroz koji je prolazila i mi smo joj se svetili…”
Akaš: “Znam da je tako, još dok sam pokušavao da je osvojim lično sam se uverio koliko je mrzela svoju majku. Kad je saznala da sam ja kobajagi njen učenik i da je ona brinula o meni kao majka, nije htela da čuje za mene. Puno sam se namučio da je posle toga osvojim. Svašta sam radio, samo plan da nam uspe. Znaš majko, video sam da je mnogo drugačija nego što ste mi pričali o njoj i kakvom sam je ja zamišljao. U meni je tada gorela mržnja i velika želja za osvetom, da nisam ni primećivao koliko je pozitivno delovala na mene. Možda sam se ja još i tada zaljubio, a da nisam ni bio svestan. Pokušavao sam da je povredim, ali nisam mogao. Hteo sam da budem i grozan i zao ponekad prema njoj, ali nisam ni to mogao…”
Ekadeš: “Dobro sine, ali danas kada se budeš vraćao sa posla kupi nešto Rani, neku knjigu, spomenar… Uzmi joj sine nešto, da ne pati dete.” (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Photo source: www.pinterest.com