Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 54. deo

Akaš: “Neću majko, ja neću ništa da joj kupim. Ne volim je, ona i njena majka su me uništile! Uništile su mi dom i porodicu, odvojile od voljene žene i dece… ne znam kad su Ića i Aman progovorili, koju su prvu reč izgovorili, kad i kako su prohodali, a ja sam ih doveo iz porodilišta, bio u bolnici kad su se rađali, i na kraju ostao bez dvoje dece i žene, koja više neće da čuje za mene. Rani, Rani nije ni trebala da se rodi. Da sam ja znao još tada da je Nandini moja sestra od tetke i da je trudna, ja bih je lično odveo da je očisti. Eto, Miti je rizikovala svoj život da spasi Rani, mogla je biti i ona prodata šeiku, ili od Ratninog metka da pogine, a šta joj je radila Nandini, nije joj se ni zahvalila nego je ubijala crnom magijom! Miti mi je to i prebacila, da sam hteo da je vodim kod psihijatra, možda bi je i proglasili ludom.”
Ekadeš: “Ja sam ti tada govorila da su to bile vradžbine, nisi mi verovao i nisi me slušao.”
Akaš: “Da, nisam u to verovao da postoji, mislio sam da su to izmišljotine, sve dok se sam nisam uverio, a Nandini je tada želela samo mene, sve joj se ovde dopalo i smetala joj je moja žena, htela je da je ubije. Priznala mi je majko da je sve znala o meni i mojoj ženi, sve je smišljeno radila. I ti sada hoćeš da ja zavolim Rani i da je prihvatim kao svoju ćerku. Nikada je neću prihvatiti. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Photo source: indiascanner.com