Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 61. deo

Dnevnik po kome je rađen deo “Odbačene” – 61. deo
Akaš je i dalje bio zamišljen i nije bio raspoložen da razgovara sa medicinskom sestrom, jer i taj dan je imao dosta stresova, a i nije se ni osećao baš dobro. Razmišljao je o ministru zdravlja i njegovim rečima i shvata da Miti i zaslužuje da bude prioritet u bolnici, jer stvarno je žrtvovala svoj život. Ali, mučilo ga je takođe i ko je taj mladić koji je plakao zbog njegove žene. Bilo mu je krivo što nije potrčao za Kanom, onda bi i video tog mladića. No, razmišljao je da je on sigurno službenik u ministarstvu. Odjednom ga je trgao Mitin glas.
Ona je neprestano počela da ponavlja: “Aman… Aman… Aman…”
Došao je do njenog kreveta i pitao je: “Šta je bilo Miti, šta hoćeš? Želiš li decu da vidiš? Tražiš svog sina, zar ne?”
Miti je otvorila oči i ponavljala: “Deca… deca… Vodi me Akaše kod dece… da ih vidim poslednji put…”
Akaš je smirivao i rekao joj da će biti dobro, ali ona je šapatom opet molila da je vodi kod njene dece, želi da ih vidi. Akaš je izleteo iz sobe, otišao kod doktora i rekao mu da njegova žena želi da ide kući, misli da će umreti i želi poslednji put da vidi svoju decu. Doktor mu kaže da ona nikako ne sme da napušta bolnicu i dalje je kritična. Mora biti prikačena na aparate. Akaš je zaplakao i tera ga da njihovoj kući prenesu te sve aparate, a on će to sve za par dana kupiti. (NASTAVAK NA SLED.STR.)

Photo source: dizaz.me, credit to the photographer