Kako da nazovem ovu ljubav? – 28. epizoda

PREVOD: SONJA. HVALA! 🙂

Kushi udara Arnava u grudi, gurajuci ga unazad, urla na njega, sav bes, pretrpljeni strah i ocaj dali su joj neverovatnu snagu i hrabrost da mu konacno prebaci za sva pretrpljena ponizenja od njega: “Sta ti mislis, da ja nisam povredjena??! Da ja nemam samopostovanje?! Da ja nemam porodicu??!”
Arnav je strelja ocima ali Kushi se ne zaustavlja: “Ti mozes imati privatni zivot, ali ja ne? Tvoja porodica ne sme biti povredjena ali sta je sa mojom porodicom??! Moja sestra sada sigurno place! Ali sta to tebe briga… ti ne mozes misliti ni o cemu drugom, ti mislis samo na sebe!!”
Ona ponovo pokusava da ga udari ali Arnavu je dosta njenog besa, hvata je za ruke, okrece oko sebe i cvrsto je pribija uz neki stub. Stezuci je i dalje za ruke, sasvim joj se priblizio, gleda je pravo u oci, vilica mu podrhtava. Kushi je sad bespomocna, ne moze da se mrdne, strah joj se ogleda na licu ali bez obzira na njenu nemoc i ona ne sklanja pogled sa njegovog lica, tako blizu njenom. Trenutak ispunjen strascu, neobjasnjivom mesavinom emocija i naboja, deluje kao vecnost, kao da je svet prestao da postoji. Postoje samo njih dvoje, obuzeti jedno drugim, tim trenutkom, ne mareci cak ni sto se i dalje nalaze u zivotnoj opasnosti.
Arnav konacno progovara: “Rekao sam ti da NISAM znao da je zgrada u ovakvom stanju (sto jes jes xD).”
Izbezumljen od straha, osecaja krivice, olaksanja, besa, njene blizine i istine koju mu je sasula u lice, ne primecuje ni koliko joj snazno steze ruke, podrhtava od siline pomesanih osecanja, kao da je u transu, ne prestaje da je gleda. Kushi se slivaju suze niz lice, gleda u njega, pa u svoje zarobljene ruke, pa opet u njega….suze joj skliznu i padnu na njegovu ruku. Kao da su te suze, dotakavši njegovu kožu, prenule Arnava iz tog hipnotisanog stanja, polako joj pusta ruku. (NASTAVAK NA SLED.STR.)