Kako da nazovem ovu ljubav? – 29. epizoda

U Shantivanu se nastavlja rasprava izmedju bake i Arnava. Pokusavajuci da dokaze poentu onoga o cemu prica, pritom je Arnav posmatra pogledom u kome se tacno vidi da ga baka zaista dovodi do ludila svojom upornoscu da mu nametne svoj stav i sto se toliko mesa u njegov privatan zivot, baka kao argument pomene njihove roditelje. Iako je Andjeli gleda sa suzama u ocima i Arnav je prekida, baka ipak nastavlja i kaze da zna da njih dvoje ne vole kad se pominje ta prica, ali istina se mora reci. Ljubav ima ime a to ime je unistenje. Andjeli bespomocno gleda u Arnava a on netremice zuri u baku koja nastavlja: “Ona (ljubav) rastura porodicu, brak ….pa cak i zivot.” Andjeli je pretesko, uzdrzava se da ne zaplace ali Arnav cvrstim glasom odgovara baki: “Bako, ja ne verujem u ljubav. Vrlo dobro znam sta radim… ljubavi o kojoj ti govoris nema mesta u mom zivotu. Ja nikome ne verujem vise nego sam sebi.” ali baka ga prekida, kaze da je vrlo lako to govoriti. On je izabrao devojku ali mu ona (baka) nece dozvoliti da pocini tu gresku i naredjuje mu da tu devojku ostavi. Arnav okrece glavu od bake i potpuno smireno joj odgovara: “Znam da ti se nece dopasti ovo sto cu ti reci ali ipak moram da ti kazem….. necu ostaviti Lavanju a necu se ni ozeniti.” Sve tri su sokirane njegovom izjavom, svaka iz svojih razloga naravno, a Arnav neumoljivo nastavlja: “Jer ja ne verujem u brak i zelim da zivim svoj zivot po vlastitim pravilima.” Ostavivsi ih sve tri u soku, odlazi u svoju sobu a tamo mu opet pred oci izlazi Kushi. Kushi kako stoji potpuno mokra na kisi i drhti…. Kushi u prelepom crvenom sariju koji joj spada sa ramena a ona ga namesta gledajuci tuzno u njega….. Kushi kojoj lomi narukvice i povredjuje je od siline svog stiska. Seca se kako gleda kroz prozor dok joj buadji nezno brise krv sa ruke, a Kushi se mrsti. Secanja na sve ono sto joj je uradio proganjaju ga kao najteza mora i on u ocaju i besu prema samom sebi zustro zatvara vrata svog garderobera kao da bi tim pokretom oterao i ovu krivicu koja ga izjeda, zatvara oci, obuzet grizom savesti. Prekida ga Andjeli koja ga nezno doziva jer mu je donela nesto da pojede. Arnavu treba koji trenutak da se sabere a onda joj odgovara da nije gladan. Andjeli pokusava da ga odobrovolji i kaze mu da zna o kome on trenutno razmislja a Arnav je prekida, trudeci se da mu glas zvuci ubedljivo: “Di, ja ne razmisljam o Kushi…”
Andjeli ga pogleda iznenadjeno a on shvativsi da se opet izleteo, za trenutak zastane, jako mu je nelagodno a onda opet okrece ledja Andjeli, ponovo zatvara oci, dise duboko.
Andjeli mu kaze: “Opet Kushi? Ja sam govorila o Lavanji.”
Njegova sestra shvata da nesto nije u redu i pita ga sta se to dogodilo sa Kushi, Arnav ne progovara ni rec. Andjeli pokusa da ublazi situaciju, nevino ga ucenjujuci kao neko dete i kaze da, s obzirom da je ona njegova sestra, nece otici dok on ili ne uzme da jede to sto mu je donela ili joj ne isprica o cemu se radi. Arnav uzima od nje posluzavnik, seda na krevet i jede kao automat, ocigledno izabravsi laksu varijantu da joj nista ne kaze. Medjutim, Andjeli ocigledno dobro poznaje svog brata i videvsi da je on izgubljen u svojim mislima pita ga da ga ona nahrani, daje mu zalogaj po zalogaj, sali se sa njim kao kad su bili deca, pita ga da li je hrana ukusna a onda se uozbilji, nezno stavi ruku na njegovo rame, pita ga zar nema poverenja u nju i Arnav je konacno pogleda pun tuge i bola, izgleda bas kao njen mladji brat kome je potrebna sestrina uteha. (NASTAVAK NA SLED.STR.)